Istorijat

Pre dolaska diplomiranih lekara, u Valjevu je bilo narodnih empirika, samoukih lekara i apotekara, koji su znali da na svoj način leče i spravljaju lekove. U mnogim dućanima pored ostale robe trgovci su držali neke gotove lekove, sirovine za lekove, a pored njih i mnoge otrove koji su se koristili za zanatske svrhe, trovanje štetočina, pa je narod sve te stvari zvao otrovni lekovi. Ti običaji bili su nasleđeni još iz turskog vremena, a zbog neznanja i pogrešnog lečenja dolazilo je do trovanja. Dućani su svojom sadržinom i izgledom ličili na apoteke pa ih je narod tako i nazvao.

Kada je mr.ph Matej Ivanović osnovao prvu apoteku u Beogradu i Srbiji 1830 godine požalio se Gospodar Jevremu Obrenoviću s’ molbom da zabrani lažnim lekarima i apotekarima, kao i trgovcima da prodaju kojekakve smeše bez terapijskog efekta od kojih se bolesnici truju. Tek 1837 godine Knjaz Miloš Obrenović donosi Ukaz kojim se zabranjuje prodaja lekova i otrova po dućanima, izuzev većih varoši gde jedan ovlašćeni trgovac uz dozvolu diplomiranog lekara ima pravo da ih nabavi, prodaje i naznači u koju svrhu će se upotrebiti. U varošima gde postoji apoteka dozvoljeno je davati lekove jakog dejstva na recept koji je propisao diplomirani lekar. Lekove je mogao da izdaje apotekar koji je po završetku studija položio zakletvu da ih neće izdavati mimo zakonskih propisa. Ovo se nije odnosilo na ”lekove koji su prosti ” /biljni čajevi, balsami i sl./ i koji ne mogu da škode.Cela Srbija je tada imala samo devet lekara i fizikusa koji su po pravilniku ” Nastavlenija za okružne lekare i fizikuse ” donetom 1839 godine bili u obavezi da imaju ručnu apoteku.

Strane: 1 2 3 4 5 6 7

Copyright © Apoteka Valjevo 2011