Dijetalni saveti

Opšta dijeta je vrsta dijete koja zadovoljava energetske i hranljive potrebe. Hranljive namirnice koje se koriste za opštu dijetu su različite. Izbor zavisi od ekonomskog stanja, kulturnih navika, godišnjeg doba.
JELOVNIK
Doručak: Zobene pahuljice sa posnim mlekom.
Užina: Sendvić od integralnog hleba sa pilećim mesom.
Ručak: Testenina sa varivom (brokoli, žuti pirinač…) zelena salata, kupus salata.
Užina: Jabuka, ceđena naranđa.
Večera: Salata od tune i jogurt ili piletina sa varivom.
• Rasporediti namirnice u pet ili više obroka kako bi umanjili zapreminu pri svakom uzimanju.
• Razmak između obroka ili unosa tečnosti ne sme da bude duži od tri sata.
• Uzimajte u malim količinama ili povremeno namirnice koje sadrže masti. Izbegavajte veoma slanu,kiselu i začinjenu hranu.
• Ne uzimajte gazirana pića, a kafu zamenite blagim biljnim čajevima (ruzmarin, žalfija…)..
• Ne koristite šećer u velikim količinama
• Izbegavajte veoma tople ili veoma hladne namirnice pošto iritiraju želudac

Savet farmaceuta za ishranu pacijenata sa gorušicom
Gorušica, osećaj pečenja iza grudne kosti koji se podiže od stomaka ili donjeg dela grudi ka vratu, najčešći je simptom refluksne bolesti i javlja se kod najmanje 75% pacijenata.

Saveti
1. Lekove protiv česte pojave gorušice treba uzimati isključivo po preporuci lekara a nikako samoinicijativno ili po preporuci nestručnih osoba.
2. Opustite se pre i nakon obroka i jedite sedeći lagano tako da obrok traje 15 do 30 minuta. Nemojte prileći odmah nakon obroka ili ići na spavanje odmah posle večere. Pokušajte da spavate sa malo višim jastukom, a umesto leškarenja na krevetu, zavalite se u fotelju.
3. Najbolje je ishranu rasporediti na pet ili više manjih obroka u toku dana. Ovakim načinom ishrane želudac se puni samo delimično, tako da se smanjuju uslovi za njegovo “prepunjavanje”.
4. Razmak između obroka, užine ili napitaka ne sme biti duži od tri sata.
5. Jake začine u pripremi hrane treba izbegavati. U jake začine spadaju: beli luk, crni luk, biber, aleva paprika, paradajz, paprika. U jako začinjenu hranu spadaju mesne prerađevine: narezak, kobasica, salama, pašteta, gulaš, suva slanina…
6. Preporučuju se sledeći začini koji povoljno deluju na varenje: mirođija, lovor, majčina dušica, majoran, ruzmarin…
7. Poželjno je pripremati hranu sa što manje masti i tako da hrana posle priprema sadrži manje masnoće. Najpogodnije je kuvanje hrane u vodi ili na pari, dinstanje ili grilovanje. Treba smanjiti broj obroka za koje se hrana priprema prženjem ili pohovanjem.
8. Masnu hranu treba izbegavati ili je povremeno uzimati u manjim količinama. Ne preporučuje se: slana, ljuta ili kisela hrana.
9. Ne preporučuju se masni i jaki sosevi koji sadrže: žumance, pavlaku, ulje, sir i paradajz, jer pospešuju gorušicu.
10. Čaj od nane treba da izbegavaju ljudi koji imaju problema sa gorušicom, jer, iako nana deluje umirujuće, ona opušta mišiće u jednjaku i omogućava takozvani želudačni refleks.
11. Kafu sa kofeinom ili kafu bez kofeina treba zameniti nekim blagim čajem, od ruzmarina, žalfije ili sl.
12. Alkoholna pića sa visokim procentom alkohola treba potpuno izbaciti. Povremeno se mogu koristiti blaga alkoholna pića kao što su vino ili pivo, ali nikako na prazan stomak.
13. Nikako ne treba piti gazirane napitke niti koristiti jake slatkiše i šećer u velikim količinama.
14. Vrele napitke i supe, kao i ledene namirnice, treba izbegavati zato što iritiraju želudac. Poželjno je jesti toplu ili mlaku hranu i piti napitke umerene temperature.
15. Higijena usta je veoma važna u borbi prtiv gorušice (redovno pranje zuba, zdravi zubi…).
16. Pušenje i duvanski dim višestruko pospešuju gorušicu jer: suše usta, iritiraju sluzokožu želuca i pojačavaju kiselinu u stomaku.
17. Treba smanjiti vreme provedeno u sedećem, klečećem ili pognutom stanju (sedenje, gledanje televizije, rad za komjuterom, duga vožnja automobila…), a ukoliko to već morate da radite, onda povremeno pravite pauze za šetnju, stajanje ili razgibavanje.
18. Ne savetuje se tesna odeća koja steže pojas i vrši pritisak na stomak.

Obeležavanje Svetskog dana hrane, 16. oktobar, ustanovila je Organizacija za hranu i poljoprivredu ujedinjenih nacija(FAO). Cilj kampanje je informisanje najšire populacije za sticanje znanja u vezi sa zdravljem i pravilnim navikama u ishrani; formiranje ispravnih stavova i ponašanja pojedinaca, a posebno dece i omladine.

Istraživanja u Srbiji pokazuju da su zastupljene pogrešne navike u ishrani u svim kategorijama stanovništva, od dece do starijih osoba, što predstavlja značajan faktor rizika od oboljevanja i umiranja od masovnih nezaraznih bolesti, od kojih u našoj sredini prednjače bolesti srca i krvnih sudova i maligne bolesti. Prema podacima Ministarstva zdravlja iz 2006.godine, (Istraživanje zdravlja stanovnika Republike Srbije), u Srbiji je prosečna vrednost indeksa telesne mase odraslih stanovnika preko 20 godina iznosila 26,7kg/m2. Sa prekomernom telesnom masom je registrovano 54,5%, od toga 18,3% gojaznih i 36,2% predgojaznih. Pothranjenih je bilo 2,3%. Kod dece i omladine od 7-19 godina zabeleženo je 11,6% umereno gojaznih i 6,4% gojaznih, što predstavlja porast u odnosu na 2000.godinu, kada je umereno gojaznih bilo 8,2%, a gojaznih 4,4%.

Dve trećine odraslih stanovnika je slobodno vreme provodilo neaktivno, a skoro trećina zaposlenih se bavi sedenternim tipom posla. U odnosu na 2000.godinu porastao je procenat dece i omladine koji su slobodno vreme koristili bez fizičke aktivnosti.

Korišćenje životinjskih masti za pripremanje obroka je zastupljeno kod 33,8% stanovnika, a najviše u Vojvodini 43,8% i zapadnoj Srbiji 44,5%.

U 2006 godini više od polovine stanovnika (57,2%)je koristilo u ishrani beli hleb, a svega 14,8% stanovnika crni, ražani i slične vrste hleba. Manje od jednom nedeljno ribu je jelo 48,7% odraslih stanovnika. Sveže povrće svakodnevno konzumiralo je oko 55%, a voće 44% stanovnika. Svaki peti odrasli stanovnik Srbije pri izboru načina ishrane nikad nije razmišljao o zdravlju.

Često pominjana «Šifra zdravlja» sadrži nekoliko elemenata koji spadaju u domen pravilne ishrane: 0-podrazumeva da se ukine pušenje; 3-svakodnevna šetnja od 3 km; 5- pet dnevnih obroka voća i povrća; 140- sistolni krvni pritisak ispod 140; 5-ukupan holesterol niži od 5 mmol/l; 3- «loš» holesterol niži od 3 mmol/l; 0- održavati idealnu telesnu masu, bez promena.

Drugi, veoma važan aspekt pravilne ishrane je zdravstvena bezbednost namirnica, jer zdravstveno ispravna hrana smanjuje rizik od raznih bolesti koje nastaju unošenjem kontaminirane (zagađene) hrane biljnog ili životinjskog porekla.

Najvažnije preporuke za bezbednost hrane su:

1.Održavanje lične i opšte higijene (uključujući i radne površine, pribor za jelo i pripremu hrane, kao i zaštita namirnica od insekata i glodara)
2.Odvajanje svežih namirnica od kuvanih jela
3.Dovoljno duga priprema hrane na visokim temperaturama (posebno mesa, živine, jaja i morskih plodova)
4.Čuvanje hrane na propisanoj temperaturi
5.Upotreba higijenski ispravne vode i svežih namirnica kontrolisanog porekla.

Оstvаrivаnjе prеdviđеnih акtivnоsti оmоgućеnо је zајеdničкim аngаžоvаnjеm zdrаvstvеnih i оbrаzоvnih ustаnоvа, uz učеšćе zаpоslеnih, učеniка i njihоvih rоditеljа, mеdiја (štаmpе, tеlеviziје, rаdiја), društvеnо-humаnitаrnih, spоrtsкih, rекrеаtivnih, кulturnih i drugih оrgаnizаciја i udružеnjа.

Copyright © Apoteka Valjevo 2011